Re: Škola
Re: Škola
Treba mi prica neka na temu "tvrdičluk" za pismeni iz srpskog.. Hvala
Treba mi za petak!
Setih se jednog kishnog dana, hladnog i sivog, pomalo jezivog... Tada sam upoznao njega, mog druga.
Sedeo sam promrzao na stanici i gledao u prolaznike, gledao stara lica umornih ljudi, slushao kapi kako udaraju u lim krova i chekao da autobus naidje. Do mene je sedeo dechko svetle kose i zelenih ochiju. Skrshtenih ruku je gledao u daljinu. Kao da je sam, kao da je chitav svet njegov. Prishao je stariji gospodin, u vec pocrvenelim rukama, drzao je nekakvu crnu, pocepanu torbu... drhtao je od umora i hladnoce. Pogledao sam dechka do mene, gledao je i dalje u daljinu. Ustao sam i stao do njega. Chovek je seo na moje mesto, sakrio se od kishe i sa iskrama u ochima mi se nasmeshio i zahvalio. Pored nas, na mokrom asfaltu, prolazili su automobili. U daljini sam ugledao autobus. Skochio sam od srece da udjem prvi, vec zauzeo mesto na trotoaru i chekao da pridje i da se zaustavi. Nazalost, autobus je samo proshao pored mene, isprskavshi me ledenom vodom koja se zadrzala na putu. Ostao sam da kisnem gledajuci za njim kako odlazi. Najednom, chujem otvaranje vrata autobusa. Moj je! Bio je odmah iza prethodnog. Okrenuo sam se da vidim shta je sa onim dechkkom, nije ga bilo. Ushao sam i pocheo da trazim mesto da sednem. Nije ga bilo. Stao sam na sredinu i samo mislio o tome da stignem kuci da se ugrejem i presvuchem. Mahinalno sam bacio pogled na sedishte ispred mene i ugledao onog dechka sa stanice. Dve stanice sam posmatrao u njega i divio se njegovom karakteru, misleci kako je on slobodan i svoj, nezainteresovan za druge. Na trecoj stanici je ustala zena koja je sedela do njega, pruzio sam ogroman korak i seo na njeno mesto. Pitao sam ga "Jeli slobodno"? Samo je klimnuo glavom u stranu. "E, druze, ja sam Milosh, nisam te ranije vidjao na stanici" Rekao sam mu. On me je "mutno" pogledao i rekao "Marko... U poseti sam sestri" Zapocheli smo neobavezan razgovor i za chas posla nam je voznja proshla. Sishli smo na istoj stanici. Kisha je i dalje lila, a vetar probijao kroz mene. Marko je otvorio kishobran i shetao pored mene, a ja, onako pokisao, samo sam gledao u onaj plavi kishobran i nadao se da ce vetar duvati da ga nanese na moju stranu. "Marko, da delimo kishobran"? On se okrete i chudno me pogleda, pa onako kroz shapat reche "Shto nisi poneo"? Pravio sam se da ga nisam chuo pa sam se nashalio "Nisam slushao prognozu za danas, nisam ochekivao kishu"... I dalje ga je chvrsto drzao daleko od mene.
Grmelo je, sevalo, duvalo je olujno. Zastali smo i sklonili se u jednu zgradu, razmishljajuci da ce kisha, ako ne stati, makar malo oslabiti, pa bismo nastavili. Tih nekoliko metara od stanice do kuce chinilo mi se kao vechnost. Kako bih ugrejao ruke, nisam ih vadio iz dzepova, a u dzepu zvake. Uzeo sam jednu i ponudio druga. Rado ih je uzeo. Prestalo je da grmi pa smo nastavili korak po korak. Stigao sam pred kapiju i pozdravio se sa njim. Rekao sam mu da cemo se videti. Sutradan, grejalo je sunce, osecao se chist vazduh i toplina na obrazima. Pre polaska u shkolu, izashao sam na ulicu sa drugarima. Video sam Marka da sheta sam. Pozvao sam ga da nam se pridruzi i prihvatio je. Stao je do nas i gledao jednog po jednog i cutao. Sa drugarima sa prichao o knjizi koju moram prochitati. Niko je od njih nije prochitao, niti se potrudio da je nadje, ali Marko kaze da jeste i kaze da je ima. Zamolio sam ga da mi pozajmi, samo ukratko da prochitam, a on mi je rekao da ima u svakoj biblioteci i da se plashi da cemo pohabati knjigu koju je on dobio na poklon...
Nije samo knjiga u pitanju, Marko me za tih par dana koliko je bio kod sestre, nije nijednom pozvao kod njega, niti je zeleo da se javlja posle odlaska. Ne zameram mu, jednostavno se ljudi tako rode. Neko te poshtuje i ceni, neko nije nauchio i ne zna shta je to. Neko zna da kaze hvala i da uzvrati istom merom, a neko ne zeli da deli nisakim nikakve stvari. Srecom, pa je takvih tvrdica malo! Marko je za mene ostao dobar drug, ma koliko bio on sebichan... mozda se u njemu krije dobra osoba, ali je on josh nije upoznao.
Druze, prvo izvini shto nisam mogla pre (privatne stvari), drugo jeste malo obimnije, ali veruj mi u 2h ujutru pishem pa ne znam ni meru koliko treba... Ti vidi, iskoristi ako moze bilo shta odavde, makar sam ti dala ideju ako nishta drugo. Nadam se da nije kasno, a ako jeste, povadi glavne i bitne stvari pa na pushkicu i prepisuj 
K+ za trud Nisam ja mogao ovo zapamtit ,imao malo vremena...![Bob[@]N -.^](/data/avatars/m/1/1430.jpg?1767824782){kind=avatar}
